Циљеви и последице НАТО агресије на Србију =Генерал Галоа

By: Iris & Slobodan

Urednici: Iris & Slobodan

Циљеви и последице НАТО агресије на Србију

General Galoa: Ciljevi i posledice NATO agresije na Srbiju‏
Van:
Eparhija rasko-prizrenska i kosovsko-metohijska (info@eparhija-prizren.com)
Verzonden:
vrijdag 27 maart 2009 22:55:09
Aan:
the.serbianarmy@hotmail.com
27. март 2009.Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
Генерал Галоа:
Циљеви и последице НАТО агресије на Србију


Преносимо текст француског генерала Галоа упућеног Београдској конференцији 'Циљеви и последице НАТО агресије - 10 година после' одржаној у Сава центру
23. и 24. марта 2009. године


Велика нам је част и задовољство да вам представимо оснивача Покрета отпора, учесника Француских ваздушних снага током Другог светског рата, творца политике нуклеарног разоружања, оца модерне француске геополитике.

Велики заштитник правде и међународног права, борац за историјску истину и етичку политику, свуда и тамо где претеже робовска геостратегија и јефтина пропаганда

Тако је устао у одбрану српског народа који назива `народом жртвом`, народом сатанизованим и напуштеним од стране заједнице, условно речено `међународне`.

Назвали смо га `НАШ ГЕНЕРАЛ 3 М`
Прво М: МЕМОРИЈА, живо сећање 20-ог и 21- ог века.
Друго М: МОДЕЛ части, поштења, отмености
Треће М: МАГИСТРАЛНИ аналитичар међународне геополитике


Генерал искрено жали што није у могућности да се помера ван Париза и присуствује данашњем скупу. Мисао Генерала данас је са нама. Ово је интервенција Генерала намењена данашњој конференцији.


Данас се срећмо на једну веома тужну годишњицу, 10 година од 1999. године када је западна демократија, предвођена Немачком, Енглеском, САД-ом, Француском, бомбардовала земљу Југославију, грубо кршећи међународно право, Повељу УН, Хелсиншки акт и одредбе о неповредивости граница, када је мимо одлуке Савета безбедности и без консултација сопствених парламената ушла у рат. Укратко, ова серија насиља над међународним правом, истинска је црна тачка моралности западних земаља које су се понеле на начин како се понашају аутократије које превазилазе сопственог послодавца.

Треба рећи да је растурање Југославије била дуго планирана операција у Немачкој. Није се радило само о томе да треба сачекати одлазак Тита 1980. године, него и припремити период после, користећи се његовим одласком, дислоцирати територије за које је Немачка сматрала да нису националне већ територија састављена од различитих етничких група и религија. Наравно, Немачка је била врло заинтересована за добијање подршке за намеравано цепање територија. Догодило се да сам индиректно био умешан у ток тих разговора, на тај начин што сам редовно присуствовао скуповима Жозефа Штроуса, министра одбране Немачке а касније министра финансија, који су се године 1976 и 1977 редовно одржавали у Немачкој, на малој фарми у околини Минхена. Разговори су обично трајали два, три дана, окупљали десетак личности и бавили се питањима светске ситуације. Ту су били представник Британије Брајан Кроузи, представник Шпаније бивши министар Санчез Беја, представник Ватикана адвокат Пол Виоле. Ја сам у групи био представник Француске. Причало се о свему и ничему пуна два дана. Остали су ми снажно у сећању ти разговори у којима су моји суседи Немци гледали на Југославију као безживотну и сматрали да се треба припремити, после Титове смрти, на спровођење другачије територијалне организације. Немци, иначе јако добри геополитичари, посебну осетљивост о том питању показивали су, по мом мишљењу, из следећих разлога:
Прво, жеља Немачке стране да се освети Србима који су током Првог и Другог светског рата били на страни Савезника против Немачке. Осим тога, Срби су 1941 године предвођени Михајловићем а каснијеТитом, успели да задрже више немачких дивизија, иначе веома корисних најпре за фронт Москве а потом и Лењинграда. Дакле Берлин, тада је то био Бон, сматрао је да српски отпор допринео да Немачка изгуби светске ратове. Требало је казнити народ.
Друго, друга немачка идеја била је наградити хрвате и муслимане који су се током рата придружили Немачкој и заузели одређене позиције током рата и у Француској, захвалити им се јер су пришли опцији Немачке. Дакле, фаворизовати хрвате и босанске муслимане.
Треће, трећа немачка идеја, био је улазак Хрватске и Словеније у економску зону ЕУ којом је тада преседавала Немачка. На тај начин отвариле би се могућности остваривања немачких утицаја и интереса на далматинској обали и тако приближавање Медитерану. Стари немачки сан! Традиционално храњен и у доба распарчаних кнежевина, царевине одувек окренуте ка централном Медитерану.
Овим разлозима треба додати и увереност Немачке у америчку интервенцију с обзиром на важна командна места у НАТО-у. Војним речником говорећи, био је то добар посао у припреми.
То су, по мом мишљењу, били мотиви који су утицали на Немачку да одигра ту улогу. Требало је такође увести Америку и Француску у цео тај подухват. Тада је у Француској господин Кол имао одређен утицај на Митерана, који је био ослабљен и болестан, тада заокупљен сакупљањм гласова јавног мњења око актуелног устава. Праћен Жипеом, својим министром спољних послова, од фебруара 1994 године придружује се немачкој војној коалицији у корист хрватско-муслиманске федерације. Ова федерација имала је за циљ да протера Србе се њихових вековних територија, да их са 64 посто територије у Босни сведе на проценат испод 4о. О снажној кампањи лажи која је све то пратила, рећи ћу нешто касније. То је био тај фамозни француски демарш који је испратио немачки.

Уследила је америчка интервенција. Америка је у почетку оклевала сумњајући у понуђени нови рељеф. Сумња је постојала имајући у виду и рат 39-45.године и отпор српског народа под немачком опкупацијом. Сумњали су да ће бити ангажовани у једној врло деликатној авантури, тешкој. Плус тога, били су таоци нафте Саудијске Арабије и Ирака много више него таоци будућег протока нафте путевима Дунава и Београда, Коридором 8, протоком од Каспијског мора до обала Албаније. Све је то временски било даље, нису се тим оптерећивали. Најзад, под притиском Немачке, проценили су да постоји интерес да се ангажују. Који интерес? Прво, доказати Европљанима да су неспособни да делују сами, јер, ако би Америка била ван тога, ту би настао хаос, неред, рат, што би их поново присилило да се врате на лице места. Та и таква демонстрација снаге само би показала нужност и неопходност НАТО-а.
С друге стране, ту је била Русија коју је требало унапред мало понизити. У то време Русија је у рукама Јељцина и `глава Харварда` које су требале да имплантирају тржшну привреду на терен дотадашње планске привреде. Цео подухват поставио би се на тај начин и на терен провере и манифестовања словенске солидности.
Како у то време Немачка постаје сасвим пунолетна, једна од идеја је да би било интересантно војно окупирати одређену зону на Балкану. Одатле фамозни Бондстил. Којој зони дати првенство, да ли Албанији, Драчу, да ли раскршће Коридора 8 који ће једног дана превозити нафту из Каспијског базена до Јадрана. Због ових различитих разлога Американци су интервенисали и убрзо у потпуности преузели командне операције. Трупе Немачке, Енглеске, Италије, Француске, ставњене су под контролу америчке флоте на Медитерану. Цела ова операција имала је велики значај за њих јер је у суштини значила преседан за њихове сутрашње операције у Ираку.

Операције на Балкану вођене су на следећи начин: Најпре, громогласност кампање дезинформација: причати чисте лажи на начин који ће у јавном мњењу фиксирати жртву, значи жртву јасно означити како би њена одбрана текла уз општу сагласност јавног мњења. Из тих разлога, требало је измислити српске злочине! Један од првих измишљених злочина било је силовање 48000 жена. Амерички експерти за Балкан касније су ту цифру преиначили у 4000 жена, касније је то било 4о, а тих 4о на крају би вероватно било четири после чега би уследила `истрага у току`. Измишљања су ишла даље, од експлозије бомбе у улици Васе Мискина, масакра пијаце Маркале за који су окривљени Срби, а заправо су муслимани пуцали на саме себе смишљено и с намером да се тај злочин припише Србима. Створен је такође мит о инвазији Сарајева од стране српске армије, да се српска армија спрема на уништење Сарајева и да то апсолутно треба спречити, да је Сарајево седиште Срба које су ови заузели и уништавају га. Све то било је нетачно, и сам сам био један од сведока јер сам у то време ишао у Сарајево, био примљен од стране председника општине, ручао са њим. Град је био подељен на два дела, зону босанско-муслиманску и део који су заузимали Срби. Никакве опсаде није било, била је то чиста лаж, која једном лансирана остаје да важи. Затим је то био Рачак с тврдњом да су злочин починили Срби, опет нетачно, али је изванредно послужило као претекст за почетак бомбардовања. Прећи у акцију, бомбардовати ту несрећну земљу подразумевајући и њено цивилно становништво, употребити осиромашени уранијум не водећи рачуна о драстичним последицама таквих операција, укратко, учинити да народ страда.
Сео тај систем извођен је у испланираним деловима. Прво, изразито лоше третирати народ окривљен за злочине. Друго, уништити економске ресурсе земље и тако смањити снагу воље отпора ? што се и догодило. Треће, бомбардовати економски апарат земље на начин да се касније тешко консолидује. Четврто, окупирати земљу тотално што је предвиђено Рамбујеом, и једанпут на лицу места, профитирајући беду у коју је народ гурнут одредити политичке вође које ће бити наклоњене курсу агресора. Овај систем састављен од четири дела, спровођен је један за другим, проучено, интелигентно, а неки његови делови спровођени су и у Ираку. Може се рећи да је Балкан за американце био једна `лекција` стратегије за Ирак. Као што вам је познато, све то у Ираку завршило се бомбардовањем, тортуром, повредама, затворима и лошим третманом, свим оним са чиме се у одређеној мери експериментисало на Балкану. Све то у корист Запада који се у оба случаја понео аутократски..- спасти једног гурањем другог.
То је операција која ме је дубоко шокирала јер је била врста модела уземљеног у јавном мњењу које је могло да апсорбује сву ту количину дезинформација, што је веома забрињавајуће јер дозвољава све будуће могуће екцесе различите природе.

Данас се осврћемо на једну тужну деценију током које су Европљани показали да су спремни на међусобно убијање с једне стране подстакнути и под окриљем широке иницијативе Немачке, која се на мах поново ујединила 90-те и 91 године после растурања Совјетског Савеза и која није нашла друго решење него да покрене тај фамозни рат. Уосталом, 1999.године, после Дејтонског споразума и свакако после одбијања господина Милошевића Плана Б, којим је била предвиђена окупација српских територија од стране НАТО-а у једном нелимитираном временском периоду, који је окупатору понудио све олакшице, аеродроме, путеве, железницу и све то бесплатно, у форми - ако могу тако да се изразим, као да је Србија била молилац тога, што је Милошевић одбио иако га је то увукло у комедију Рамбује која се завршила бомбардовањем.
Тужна епоха, тужан период на који се данас осврћемо са великом тугом, јер је западни свет показао да је способан за чисте перверзије да би одговорио једној немачкој опсесији која је поништила све оно што је остало од Версајског споразума и Тријанона, што значи, најпре Југославија а затим Чехословачка ? што се и догодило, како би Немачка избрисала карту територијалне и политичке организације коју је обележила победа Савезника, на начин да од ње не остане ништа. И Француска свакако, томе придружена, што је дозволило господину Колу да изјави да је Дејтонски споразум и свакако оно што је следило, велика победа за Немачку. На то је господин Митеран могао да дода - под условом да је разумео а што није био случај, да је то велика грешка за Француску. Велика материјална грешка са нестанком Југославије, нестанком трагова војних победа скупо освојених, масакром и жртвовањем једног пријатељског народа који је био на нашој страни. И све то остварено монтирањем лажних операција на начин како би се оправдале операције које се нису смеле догодити никако и ни у једном случају. Западњаци су се у овом случају показали пуни непринципијелности што ме је изненадило јер то нисам очекивао од стране твораца концепција о праву човека, од Француске, Енглеске па и Немачке. Али стари демон, посебно благосиљан Немачком, искочио је, кренуо ка актуелном хаосу који постоји на тим територијама, било да се ради о Републици Српској, било да се ради о Косову. Косову наравно, изворном срцу Србије, где је само за кратко време од стране муслимана уништено десетине и десетине ремек дела религиозне уметности српског народа што је у суштини масакрирање српског народа, на исти начин како би се масакрирао француски уништавањем долине Лоаре и њених замкова или Ил де Франса.

Дакле, живимо веома тужан период и не знам како ћемо морално из њега изаћи. У сваком случају дали смо доказ наше дволичности. То нам не служи на част.
Прес одељење Епархије рашко-призренске